Socijalizacija (Makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 14 đ Nivo: Filozofski fakultet, Skopje

što e socijalizacijata i zoŠto sociolozite se interesiraat za ovoj proces?
Pod socijalizacija vo sociologijata se podrazbira proces preku koj luđeto ja usvojuvaat kulturata i so toa stanuvaat členovi na opštestvoto. Taa pretstavuva vospitno-obrazoven proces koj sistematski go sproveduvaat semejstvoto, učilišteto i oštestvoto kako opredelen ekonomsko-politički sistem i kultura, a so cel od pripadnicite na novite generacii da sozdadat členovi koi nema da doađaat vo sudir so postojnite opštestveni običai, normi i propisi. Socijalizacijata e rezultat od interakcijata među edinkata i roditelite, nastavnicite, vrsnicite. Vo modernoto opštestvo, denes, isto taka, i mas-mediumite igraat golema uloga vo procesot na socijalizacijata, osobeno na decata. Procesot na socijalizacijata se odviva niz celiot život na čovekot. Osnovniot aspekt na socijalizacijata e sodržan vo slednoto: na različen stadium od životot luđeto učat da igraat odredeni ulogi, ili da se odnesuvaat na način što go smetaat za “pravilen” vo odnos na pozicijata što ja imaat vo opštestvoto. Taa vo sebe vklučuva i steknuvawe kognitivni sposobnosti-intelektualni sposobnosti, kako što se misleweto, pomneweto, i razvojot na govorot; i vtoriot aspekt na socijalizacijata e afektivniot razvoj-sovladuvawe na emociite. Socijalizacijata go transformira čovekot od životno vo čovečko suštestvo. Preku interakcija so drugite ličnosti se zdobiva so identitet, razviva vrednosti i aspiracii i vo povolni uslovi stanuva sposobna za iskoristuvawe na sopstveniot potencijal.
2. Kade treba da se bara izvorot na čovečkoto odnesuvawe?
Dolgo vreme vo naukata traat diskusiite za toa što pretstavuva izvor na čovečkoto odnesuvawe. Za nekoi avtori “prirodata” ili naslednite faktori go odreduvaat ili vlijaat vrz čovekovoto odnesuvawe, za drugi pak, vospituvaweto, ili vnimanie što vozrasnite im go posvetuvaat na mladite ima odlučuvačko vlijanie vrz odnesuvaweto otkolku nasledstvoto. Sekako, deka, koga stanuva zbor za eden pocelosen pristap bi trebalo da se zemat predvit i dvata faktori i da se proceni nivnoto značewe. Čovečkiot organizam biološki e sposoben da nauči mnogu tipovi na odnesuvawe. Sepak, poradi ograničuvawata koi se nataloženi od nasledstvoto, čovekot ponekogaš ne e sposoben da nauči
nekoi tipovi na odnesuvawe. Se razbira, deka site luĐe ne gi razvivaat sposobnostite za koi se prirodno nadareni. Toa zavisi i od socijalnata sredina vo koja živeat, od roditelite ili od onie koi gi vospituvaat. Socijalnata sredina vo suština vlijae vrz toa kako luĐeto go iskoristuvaat svojot bioloŠki potencijal. Sekako, sredinata ne može da formira, na primer, vrven atletičar, ako za toa ne postojat fizički pretpostavki kaj čovekot. “Zadovoluvaweto na bazičnite potrebi e cel a kulturata samo sredstvo. Čovekot za razlika od drugite životni bidejki ne poseduva instinkti mora da uči kako da odgovori na predizvicite vo sredinata. Ovaa sposobnost za učewe e negoviot distinktiven beleg, toj ja konstruiral negovata vrodena rodovska priroda po što se razlikuva od drugite suštestva .
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]